Kada plaćaš pretplatu na alat koji ti „pomaže da misliš“, poslednje što očekuješ jeste da ti usred razgovora o BitLocker-u ili podkastu sa Ilonom Maskom iskoči poruka: „Shop at Target“ ili „Find a fitness class – Connect Peloton“. Upravo to se dogodilo delu Plus i Pro korisnika ChatGPT-a, pa je internet logično zaključio: eto, stigli su i oglasi.
OpenAI je pokušao da ugasi požar objašnjenjem da to nisu reklame, već „samo“ test načina da se u razgovorima preporuče aplikacije napravljene na novoj ChatGPT app platformi. Navodno nema nikakve finansijske komponente – dakle, Target i Peloton nisu platili da se pojave u vašem ćaskanju sa botom, objavio je TechChrunch.
Problem? Korisnike to ne zanima. Ako im tokom plaćenog chata iskače naziv brenda koji nisu ni spomenuli, to se jednostavno oseti kao oglas.
„Nema oglasa“ vs. „Ovako oglasi izgledaju“
Šef ChatGPT-a Nik Terli javno je ponavljao mantru: „Nema aktivnih testova oglasa, sve što ste videli ili nije stvarno ili nisu reklame.“ Ako jednog dana i dođu, tvrdi, biće uvedeni „promišljeno“ i tako da ne uruše poverenje korisnika.
Mnogo prizemniji ton uveo je glavni istraživač OpenAI-a Mark Čen. On je priznao da sve što liči na oglas „mora da se tretira sa posebnom pažnjom“ i da je kompanija ovde „podbacila“. Rezultat: ova vrsta sugestija je trenutno isključena, a tim radi na tome da model bude precizniji i da korisnici dobiju kontrole kojima će moći da smanje ili potpuno ugase takve predloge.
Monetizacija na ivici poverenja
U pozadini stoji veći pritisak: kako unovčiti alat koji koristi stotine miliona ljudi, a da ga ne pretvoriš u još jedan bučni oglasni pano? Većina korisnika je na besplatnom planu, a ulaganja u AI infrastrukturu su ogromna, pa je logično da je oglašavanje jedna od opcija na stolu.
Ipak, oglas u pretraživaču i oglas unutar „digitalnog sagovornika“ nisu ista stvar. Ljudi ChatGPT-u često poveravaju lične dileme, poslovne odluke i zdravstvena pitanja. Kada takav „sagovornik“ počne da gura komercijalne poruke, granica između saveta i prodaje postaje opasno tanka.
Ova mini-kriza oko „ne-oglasa“ lepo pokazuje koliko je poverenje krhko kada je reč o AI asistentima. Dovoljno je nekoliko loše plasiranih poruka da korisnici zaključe da su postali target-publika, a ne partner u razgovoru. Ako nešto izgleda kao oglas i zvuči kao oglas – korisnici će ga tako i tretirati, ma kako ga kompanija nazvala u prezentaciji.
